Riznica vina – Beograd (oktobar 2013)

<<< Povratak na listu promocija

Degustacija vina Boutique vinarije Imperator u beogradskoj Riznici vina, otkrila je brojne finese biodinamičkog načina uzgoja loze i organskog vinarenja kroz priču o novim vinima, izuzetno teškoj godini i velikim planovima koji često kreću nekim sasvim malim koracima. Ali i koja je sličnost između rizlinga i mercedesa…

Đurđa Katić, potpredsednica SERSA, član državnog ocenjivačkog Panela, publicista i naša kolumnistkinja, iskazala se ove večeri u dve uloge: kao uspešan voditelj programa, ali i vrstan tehnolog što jeste po vokaciji.
Priča o organskom vinu očigledno privlači sve veću pažnju na domaćem tržištu pa ne čudi činjenica da su sva mesta na degustaciji razgrabljena svega nakon 24 časa od trenutka objavljivanja termina. Još bolja je vest da su gotovo sva vina iz prve prave berbe 2011. godine prosto – planula, a da je bilo dosta interesenata za kupovinu ovih vina i tokom degustacije, što do sada nije bio čest slučaj!

 

- To što nas večeras ima u ovolikom broju je pokazatelj da interes za vino i vinsku kulturu ozbiljno raste, i da je negde gde je bio dosta ranije i gde u suštini treba da bude, započela je predstavljanje svojih vina Đurđa Katić, višestruki najbolji sommelier Srbije a berbu 2013 potpisuje i kao tehnolog u Boutique vinariji Imperator

Dok ispijamo rajnski rizling Valerius čije su sveže kiseline nekome previše izražene, a drugima naznaka ozbiljnog vina, Đurđa objašnjava zbog čega su one toliko važne u ovom vinu:
- Rizling je sorta prilično omržena u Srbiji. Kako kod konzumenata koje asocira na piknik vino koje možete progutati samo uz soda vodu, tako i kod vinara jer se teško prodaje. Ali, ovo je ozbiljna sorta za koju u šali kažem: jedino za mercedes i rajnski rizling možete dobiti 20 godina garancije. Dug mu je životni vek. Nekom jeste „kiseo”, ali važno je imati balans da bi vino bilo zaokruženo, i to što ima dobru kiselinu, samo je garancija dugog životnog veka. A sad je krenuo da se razvija i željeni miris svojstven odležalim rizlinzima iako je još relativno mlado vino. Znači da ide putem kojim smo želeli. Ne dopada se rizling svakome, ali nađe put do onoga kome treba da se svidi. I što je najbolje, kad ga pijete, nema posledica… Konačno, vremena i ukusi se menjaju. Čitav niz decenija je šardone u Srbiji bio neprikosnoven. I dalje je, ali ga sovinjon lagano sustiže, a ja dajem sebi za pravo da kažem da će omalovaženi rizling u bliskoj budućnosti biti jedna od najpopularnijih sorti. I to onog trenutka kad vinari krenu da proizvode još bolja, kvalitetnija i kompleksnija vina.

Ubrzo čaše ispunjava vrtoglavi aromatski kompleks traminca Gratianus koji već prvim gutljajima dokazuje da je Fruška gora njegova prava domovina. Prepoznatljive intenzivne arome cveća, ratluka prosto pozivaju na uparivanje sa hranom. Bilo da je to kolač sa narandžom, piletina, kari, ovo je vino izuzetno zanimljivo u carstvu gastronomije. Neko primećuje da bi sad dobro došlo još malo kiselina u tramincu, ali čini se da je to subjektivni sud, pogotovo kad za mišljenje priupitate nekoga od degustatora.

- Na mene je traminac ostavio najveći utisak jer je svež, pitak, mirišljav, lagan. Takođe poslednje vino merlo & malbek je nešto novo, interesantno, dominantno…Tanja – dilomirani inženjer tehnologije

 

Najviše mi se dopadaju rajnski rizling i poslednje vino. Rizling je ozbiljan, ima težinu, neku aromu koja mi se posebno sviđa. Ovo poslenje vino mi je drugačije zbog malbeka, baš jako vino…Milica – diplomirani inženjer tehnologije

I dok nestrpljivo iščekujemo dva najavljena crvena vina i taj jedini srpski malbek sa nekih 1.200 čokota koje je vlasnik vinarije kao zaljubljenik u ovu sortu za početak eksperimentalno posadio, a sad od njega dobija perjanicu vinarije, pokušavamo da utvrdimo zbog čega je organsko vinarenje nedovoljno popularno kod proizvođača. Zaista, problemi su raznovrsni. Grožđe se gaji bez ikakvih hemijskih sredstava, a koncept je zasnovan na tome da se vinograd jača dok je mlad, da se u njemu skuplja dobra enegija i radi prevencija budućih bolesti. Prethodnih godina je vreme išlo na ruku, sa dosta suše što pogoduje organskoj i biodinamičkoj proizvodnji. Ali letos se sve okrenulo, bilo je dosta kiše kad se stvarao zametak, kasnije je došao grad, kiša u avgustu, spetembru, oktobru…

 

- Kad se bavite vinarstvom na način kako mi to u Imperatoru radimo, onda berete samo one bobice koje završavaju u boci vina i svesno smo suočeni sa rizikom da u ovako lošim godinama jednostavno nemamo berbu! Sad smo pobrali malbek i biće ga upola manje nego lane, kao i oba kabernea. Svega će konačno biti više nego upola manje, što u situaciji kad je i inače mala proizvodnja, limitira pristup na tržištu, diriguje cenu i sve ostalo.

Ovo su ujedno i razlozi što ove večeri nismo probali kupažu dva kabernea, frana i sovinjona, jer je već uveliko rasprodata, ali ni pinot noir pošto već treću godinu za redom nije pokazao rezultate pa ga ekipa Imperatora uz zdravicu interno popije u vinariji sa željom da sorta ima više sreće iduće godine. Eksperimentalno je posađena i mala količina belog sovinjona, ali prva berba nije zadovoljila u smislu da bi vino krenulo na tržište. Međutim, zato kupaža četiri sorte Maximianvs nema čega da se stidi. Naprotiv! Čaše kao da nemaju dno, čim se vino uspe, kao da ispari. Teško je lagano gustirati ovaj nektar merloa, dva kabernea i malbeka, organsku perjanicu vinske kuće iz Erdevika. Kad su u vinariji videli da rekordnom brzinom nestaje sa polica prepoznat kao tečni delikates kod kupaca, rešili su da jedan broj boca stave u arhiv i ponovo kušaju ovo vino velikog potencijala za par godina. Verovatno zato Đurđa zaziva neki vremeplov, kako bi što pre zadovoljila znatiželju…

- Činjenica da smo ostali bez Maximianusa i da večeras pijemo mlada vina iz 2012. godine, ide u prilog tome da je ovo vino našlo put ka pravim ljudima. Naravno, nećemo stati na ovome. Prinosi su ove godine bili drastično manji, ali neće to toliko uticati na manju proizvodnju vina koliko činjenica da se u organskom sistemu proizvodnje radi selektivno i probirno, da samo najzdravije i najbolje bobice idu u vino, a kad je godina ovakva, rezovi moraju biti zaista radikalni. Takođe, kupovina tuđeg grožđa ne dolazi u obzir. Širićemo vinograde, ideja je da se radi na autohtonim sortama. Kad smo brali sovinjon, potkralo se nekoliko čokota tamjanike i to je grožđe bilo fenomenalno pa ćemo možda posaditi jedna mali vinograd ove sorte. Možda i malo morave, a probaćemo i prokupac. Čak i kadarka dolazi u obzir. Krene se od mikrozasada, pa se prati par godina ima li to smisla, a ja sam nekako uverena da itekako ima. Ima toga još, neoplanta mi je sjajna, petka je fenomenalna. Ali da ne idemo u širinu. Mnogo sam energije ranije uložila u moravu pa mi je nekao bliža, a iz porodice je organskih sorti, upravo ono što nam treba.

NOVA ULOGA

Koliko to Đurđi Katić znači i kakav je osećaj sad kad je sa pozicije somelijera bukvalno kao tehnolog uskočila u vinski podrum i to baš organski?
- Nadrealan osećaj, fenomenalan! Ali nije teško. Mi ne pravimo vino, ono se pravi samo, mi samo negujemo vinograd i nadgledamo proces vrenja, oberemo u pravom momentu i onda se pusti da kvasci rade svoje uz stalni nadzor, naravno.

I dok ljubičastih usana i sa upečatljivom i neprekidnom završnicom od kafe, kafe, kafe i zrelih višanja Maximianvsa dočekujemo Quintilus 2012, vino koje će teško još neko probati u Srbiji jer ga više nema, u glavi odzvanjaju reči koje organsko vinarenje dele od konvencionalnog. Za razliku od izreke „vinogradu treba rob”, ovde se koriste rešenja tipa: zasaditi grožđe, negovati ga prirodno, paziti ga, maziti, pustiti sok da sam prevre kako zna i ume. I intervenisati jedino tamo gde se vrši doviranje u burićima od srpskog hrasta uz novi moto: vinogradu ne treba rob, već drug, neko ko će biti sa njim i kad je teško i kad mu je dobro.

A Quintilus, kupaža merloa i malbeka, iako je mlad, već je završeno vino. Voće i sorta u prvom planu. Izuzetno ekstraktivan, maksimalno pitak, sa erotičnim kiselinama koje štipkaju po jeziku, ali divne teksture. Đurđa napominje kako će tanini, već sad meki, biti sve svileniji vremenom.

Upravo svi pobrojani kvaliteti ohrabruju ljude u Imperatoru da se oprobaju na raznim poljima. Tako će se ove godine prvi put raditi i kasna berba. Nekih 80 čokota rizlinga je ostavljeno a Đurđa ih obilazi jednom nedeljno dok ne kucne momenat. A sudeći prema ovoj degustaciji, momenat za organska vina u Srbiji upravo kuca na velika vrata.

POVRATAK TRADICIJI

Bilo je puno predsrasuda, pa i podsmeha, ali imali smo ideju da se vratimo prirodi, tamo gde su bili naši pradedovi. A od te prirode smo se zahvaljujući razvoju tehnologije toliko udaljili poslednjih decenija da danas konvencionalan vinograd prskamo 8-10 puta godišnje. Ta vina jesu dobra, ali gubi se veza sa prirodom koju treba očuvati. Evo, uprkos teškoj godini naš traminac i rajnski rizling će biti fenomenalni. Sve te priče da morate koristiti kvasce koje kupujete od proizvođača kultivisanih kvasaca da biste sačuvali aromu u vinu, ispostavlja se da nisu istina. Sve mogu da urade prirodni kvasci, ne trebaju ni dodatni enzimi, važno je samo održavati pravu temperaturu…

TEKST PISAO: Nenad Basarić, vino.rs